Čitam da je američki predsednik Barak Obama pre nekoliko dana ukinuo pravilo „Don’t ask, don’t tell!“ u Vojsci SAD. To pravilo – „Ne pitam te, ne ističi!“, koje je 1993. uveo Bil Klinton, odnosilo se na homoseksualce u armiji koji nisu bili diskriminisani zbog svog opredeljenja, ali nisu imali ni pravo da to svoje opredeljenje javno ističu! E, sad mogu i to. Pitam se kad će se to desiti u Vojsci Srbije? Pa, Evropska unija, evropske tendencije i te fore… U Španiji je ministar odbrane žena… Verovatno će uskoro u Holandiji ili Švedskoj načelnik generalštaba postati neki gej. Hm, nekako u isto vreme kada je Obama potpisao taj zakon, u Srbiji je ukinut obavezni vojni rok. Ako se zna da u svakoj populaciji ima od 10 do 15 odsto gej osoba oba pola, to znači da su do sada među 20 vojnika u spavaonici bar dvojica, trojica bila „u fazonu“. Okej, odsad će u vojsku ići samo profesionalci i dobrovoljci, pa će toga biti manje, ali… Zašto o ovome pišem? Setila sam se nedavno epizode o doskorašnjem vodećem čoveku naše armije i njegovim bliskim vezama sa državnim vrhom, koje su odjednom pod potpuno nerazjašnjenim odnosima – pukle. Bez velikih objašnjenja i ideoloških polemika, čovek je maknut sa svog mesta. Jedan ministar visokog rasta slavio je, a ovaj smenjeni od tada je pao u potpuni zaborav. Visoki ministar je dakako strejt (zna to najbolje jedna takođe visoka spisateljica!), ali se o ovome što je smenjen svašta pričalo i pravile su se brojne aluzije na temu kako je tako visoko dospeo pa odjednom bez reči pao… Ali, da se i mi u ovom slučaju držimo pravila „Don’t ask, don’t tell!“, pa ako smenjeni gospodin jednog dana odluči da bude „Ask me, I’ll tell you all!“, novinari će zadovoljno trljati ruke… Dok srpski „Vikiliks“ ne proradi, ostaje nam da nesrećni nabadamo po mraku, nagađamo i diskutujemo po forumima i blogovima.
A sad malo o večerašnjem dočeku Nove godine. Priča mi prijateljica koja radi u američkoj ambasadi da je jedna ovdašnja manekenka, prilično kompromitujućeg prezimena (ostalo joj od sveže bivšeg muža), mrtva ’ladna došla u konzulat i tražila vizu jer je planirala da sa svojom muškobanjastom drugaricom Novu godinu provede na nekom egzotičnom krstarenju po Bahamima, koji, je l’ te, pripadaju SAD. Muškobanjasta jaranica ima švajcarski pasoš, pa joj američka viza nije trebala. A da se ona pojavila u ambasadi, verovatno bi kompjuteri zapištali jer bi iskočili podaci o nekom švercu, šaniranju ili opajavanju butika po Zapadnoj Evropi. Elem, kad je manekenka namestila svoj slatki nosić pred šalter konzulata SAD i uredno predala sve papire – službenica nije mogla da veruje. „Ovaj, jeste da vam je to bivši muž, ali, gospođo, vi nosite njegove prezime, ne znamo mi da li ste se vi samo fiktivno razveli da biste zaštitili imovinu od plenidbe! Šta ste hteli da radite u Americi? Gde biste odseli? Kod koga idete?“, redala su se pitanja preko ozvučenja na šalteru, pa je ceo razgovor moglo da prati još dvadesetak ljudi koji su strpljivo čekali da budu pozvani na jedan od šaltera. Posle je bila na razgovoru i kod konzula, ali ništa nije vredelo, manekenka će ove nove godine Bahame videti samo na Travel čenelu. Ili joj ostaje da se ukrca na jednu od onih malih a brzih jahtica koje je koristio njen bivši muž…
Još jedna ovdašnja lepotica neće provesti novogodišnju noć tamo gde je planirala. Ovoj nisu odbili vizu nego joj je u poslednji čas opozvano „pozivno pismo“. Pod pozivnim pismom mislim na avionsku kartu koju je naša lepotica dobila od svog dečka sportiste koji igra u inostranstvu. Sve je bilo dogovoreno, povratna karta u biznis klasi, četiri nezaboravne noći u njegovoj postranoj gajbi, doček u luksuznom restoranu, u kojem će biti sve njegove klubske kolege sa svojim ženama i devojkama… Lepotica se baš radovala, čak je držala i dijetu, sve pod firmom „Ja postim, velika sam vernica!“… A onda se desilo kao i u jednom od mojih prvih blogova („Drugarice prokletnice“) – jedna od drugarica kojima se hvalila gde će za NG dečku je poslala anonimni i-mejl (sa „jahu“ adrese otvorene samo u tu svrhu), u kojem je napisala kako ga je ova prevarila „i prošlog vikenda se u ’Teatru’ ljubila sa nekim klincem!“ Sportista nije želeo ni da proverava, samo joj je poslao poruku: „Kurvo raspala, mislila si da neću saznati?! Karta ti je otkazana, ne želim više u životu da te vidim!“ A sve je, naravno, bila laž! Ali ženska zavist i pakost ne poznaju granice, u to sam se i sama više puta uverila! Neću vam dati nijednu pojedinost više jer mi je nesrećnica na ramenu plakala proteklih pet dana i zaista mi je žao!
I dok vi čitate ovaj blog usput se šminkajući, doterujući i isprobavajući garderobu za večerašnji doček, ja sam rešila da ni u novogodišnjoj noći ne mirujem. Pozvana sam na tri žurke u Beogradu, na kojima će biti brdo poznatih, a mislim da ću banuti na još dve nepozvana, čisto da sondiram teren, pa očekujte sledećeg petka detalje o tome ko se kako ponašao, ko je malo više popio, a ko je u ponoć izašao iz kafane da pozove švalerku dok mu žena unutra đipa u kolu.
Do sledećeg petka,
ljubi vas vaša Gossip Girl
