Pre neki dan, došla mi u posetu školska drugarica iz Kanade, išle smo zajedno u gimnaziju… I čim smo se malo poslužile, izljubile i za zdravlje propitale sladostrasno krenusmo da ogovaramo nove zvezde i zvezdice naše najveće estradne produkcije… Te vidi ovu, menja momke ko beba pelene, te pazi onog, i sve tako…
Usred idiličnog ženskog mlaćenja i blaćenja lepotice koja jeste –nije sa ovim ili onim, one koja se vratila u stvari ex dečku, a koja nije po tom pitanju ni prva ni poslednja, u dnevnu sobu hrupi svom silinom a i težinom mila mi roditeljka i poče bukvalno da viče na nas dve: "Ajde, prestanite, obe, ne mogu više da vas slušam koliko lupate… Sad se vas dve, kao i njihova gazdarica, našle da pričate o moralu i poštenju, a kao ne znate ko je ona… Pa ona je čak do Egipta jahala ili kamilu ili onog Ćoru.. a sve da da zabajaju u belom, tenisera alal vera, pa da se uda za njega… Kada se udavala, nije joj smetalo ni što mu je razvalila brak, ni što je imao sina, ni što je njegova pokojna mama izjavila za sve novine da je bolje da se oženio zadnjom kalašturom nego njom… I ona je tada, kao cupirojke sada, na sva pitanja ćutala kao zalivena ili nije imala komentar. Naglo se profinila, kada je konačno sjahala sa ramena armonikaša, kojem je, da bi je lakše preboleo, dovodila pevaljke na kuću i sama mu ih nameštala. A dok je živela kod njega i mile mu mamice, koja joj je pezila i kuvala…eeeee…drugačije je pesmice pevala!"
"Ako ne znate, damice moje", kaže moja besna majka, "prvo mu je namestila onu garavu sa kojom je uvek veselo, da pevaju horoskop, posle se ona udala za onog – a što ne bi moglo, ali je to brzo puklo… Nije htela stara majka da joj garaganka bude snajka… Njena naslednica u krevetu je brzo postala ona što joj je zora svanula, za koju je pričao po gradu da mu se nabijala na menjač, umesto na onu stvar dok je vozio kući iz Novog Sada u glavni grad. Pa su se i slikali za novine, a ona rekla kako je pileći ajmokac njegove mame sa knedlicama najbolji na svetu, valjda su se bili i verili a uslikali se, toga se sećam kao juče, na teniskom terenu, gazadarica ih izdizajnirala, da ne štrče od opšte slike velike i srećne porodice…"
Jaoooooooo, tetka Caco, ma šta kažete, usplahireno će moja školska… "Ma, šta kažem, šta tek ima da pričam! Ova se bre Gazdarica tortama gađala na račun verenika tenisera, Leposava, ili kako li joj već koje prezime dođe, od dva putića, se udavala petnaest puta i jednom i za žigola, more … Vlajna baca čini na sve strane, pa bez blama onom Blamu pokupila sve sto je ikad skućio, pričala mi sestra njegova, glumica… Al, to je bio socijalizam, sve se moglo, nije bilo ovog lažnog hriščanskog morala u kojem se najveće profuknjaće i probisveti krste i levom i desnom rukom i isčuđavaju nad kao nemoralom ove dece. A ja vam kažem, ova deca su anđeli za njih šta su oni radili po tim turnejama! Od kako su krenuli svi da se krste i klanjaju, kako gde, svi su na rečima veliki vernici i vernice, porodični ljudi, patriote i pošteni građani. Ali, ima i nas preko pet banki koji sve pamtimo, kojima ne mogu da prodaju muda za bubrege. Ništa vi deco ne znate, pojma nemate!", mudro zaključi mama, a onda raspali u nastavak, koji ću vam opričati u sledećem broju… A ako je nekome od vas krštenica kao i mojoj kevi malo starija, pa se sećate pikantnih detalja estradne scene iz sedamdesetih i osamdesetih, dajte u komentarima, da malo raskrinkamo ove velike moraliste od kojih se živeti ne može!
Voli vas vaša Gossip Girl…
